Mislite da nema sličnosti između vračara i konja? Eee, pa nije tako. Malobrojni znaju priču o „pametnom konju Hansu“ koji je znao da računa. Vi postavite zadatak, a on kopitom odkucava rezultat. Fascinantno!
Trt.
Sve bi bilo super da nisu provalili da je konj intuitivno prestajao da lupa kad bi njegov gazda odahnuo i prestao da iščekuje novi udarac.
Slušam školsku drugaricu i mislim na Hansa. Eee moj Hanse, koliko si para mogao zaraditi, a treba samo da kuckaš kopitom! Ne treba ti ni kugla, ni pasulj. Milina!
Moja školska je inače bila kod vračare. Neke jaaaako pametne (a ne kao one prethodne! :-P), koja je uspela da provali i neverovatno! Ne ne, nisu to obična naklapanja! Ma ne! Ova pogađa u dušu.
Kaže mi: „odmah je provalila da ne volim muža, da ima jedan jako zainteresovan za mene ali i da mi je mužu „garant“ neko nešto uradio. Mož biti jedna njegova daljnja rođaka kojoj se zamerio odmalena. Rekla je i da se čuvam crne žene, ako u tome uspem godina će mi biti savršena!“
Mislim na Hansa. Kako bi to Hans? Lupi jednom ako treba da se čuvam crne žene ili dva puta ako je plava…
Garantujem da bi Hans to jeftinije. Za koju šargarepu ili kocku šećera.
A podjednako uspešno. Jer tu nema greške.
Tangolinin blog 