SODS

Tja, verovatno se pitate šta je sad pa ovo…pa da vas ne mučim dugo: strah od drugog seksa. 😀 Eto!

Možda niste znali da je nekom palo na pamet da i to svrsta u posebnu kategoriju, ili bolest, ali kad malo bolje razmislite- ima tu nečega 😀

Rekao vam je da ste super, da mu nikad nije bilo kao tad….a vi se baš i ne sećate šta ste to sad uradili TAKO dobro..i nemate pojma kako to da ponovite 😀

Ili pokušavate da zataškate to što vas je prvi put zatekao neizdepiliranu, neofarbanu, nenašminkanu i šta ti ja znam kakvu sve ne…pa sad imate frku da u jeku silnih priprema opet nešto ne zaboravite 😀

Ili vas je frka da on neće moći da ponovi ono što je uradio prvi put? 😀

Heehehee mislim da odgovor znate: duboko udahnite  (posebno ako se dobro ljubi, možda posle nećete imati prilike) i pravac na drugi put! Jer bez drugog nema trećeg 😀 (ako ga poželite) 😀 😀

Zavaravanje

Uradila sam to.

Sa prvim korakom sam duboko udahnula vazduh, i pokušala sam da živim bez njega.

Ne mogu bez njega ni toliko koliko mogu da zadržim dah.

Znala sam da ne umem ovako,

da će boleti…

I kako sam glupo mogla verovati da će boleti manje?

Otkinula sam komadić sebe i pustila ga nek tumara bez hrane,

bez trunčice koja bi ga oživela, podigla i učinila većim.

A trebalo je samo da nazovem, da se javim….

Dinosaurusi su bili mlakonje!

Žurka je odavno bila zakazana za danas – pa danas joj je rođendan! Ali vreme početka je definisano pre nekoliko dana – u 18h….Svakako pre nego što se onaj dedica setio da prorekne smak sveta.

I tako smo nas 9 sedele, jele, pile i zezale se kao da je smak sveta zakazan za 18h pomeren za kraj naše žurke! Prvo smo mislile da nam fali i koje muško…ali smo brzo shvatile da bismo jele manje, pile manje i zezale se manje – posebno na temu seksa 😀

Svašta je ovaj narod preživeo, pa nije čudo ni što je preživeo i jedan smak sveta. S obzirom da evolucija kaže da preživljavaju najjači u vrsti, a da smo mi preživeli i 500 godina Turaka i sve ove godine pod ne-Turcima, mož biti da ćemo preživeti ne samo ovaj nego i nekoliko sledećih smakova 😀

A po meni mogu i češće da ih najavljuju- žurka je bila baš baš 😀

Uđite!

Pssst, znam da je kasno, ili previše rano, ali uđite!

Uđite u moje jutro nasmejano!

Želim sa vama da podelim osmehe,

da i vama zablistaju na licu sa prvim zracima sunca…

Uđite! Slobodno! Ima dovoljno osmeha za sve!

Malo je ovakvih dana i rado ih delim s vama! Hajde! Evo, tu je šačica umilnih nota što će dušu kroz uvce da zagolica, evo, ovde baš je ukus radosti- zato slobodno gricnite kolačić..Ne ne, to nije ništa drugo do moj miris pomešan sa mirisom sreće koja isijava na sve pore, a to što svetluca su zvezde u mojim očima!

Odavno je nisam srela i nekako se njenog lika nejasno sećam…ali jednom kad te zagrli zapamtiš, i kao da se stalno samo nameštaš za taj novi zagrljaj, i čekaš, gledaš prvo u daljinu očekujući njen topot, pa se osvrćeš….vremenom počneš da je tražiš po džepovima, u mirisnom tragu koji te je zapljusnuo, u slovu nekog imena…A onda zaboraviš da si je ikada sreo..

Malo je ovakvih dana..krene kao sasvim običnan dan, a onda, odjednom, zaskoči te sreća kad se najmanje nadaš. I ne znaš šta te snašlo. 😀

I nije oko mene mračno iako je još noć, ni žuto od prvih zraka sunca…..pink je!!! 😀 😀 😀

 

U svetu crtanog filma

Bajku živela sam, tvoja ja sam bila,
mislila tad sam da gnezdo sam svila rano
Dala sam sve, to sada tek vidim,
grešila jesam al’ kasno je da se stidim.

Tek kada izgubiš sve u šta veruješ,
tek kada ostave te, kada samuješ,
shvatiš da tvoje bilo je
nešto važno, što nikom nije milije.

Ne znam smem li da verujem da moj opet bićeš,
smem li da poslušam srce, dal’ otići ćeš,
Opekla već sam se jako i strašno boli,
srcu da zabranim ne mogu da te voli.

Svetove spojili mi smo i voleli.
Jedno se drugome na večnu ljubav kleli.
A šta je nama ostalo,
moj ti nisi, uzalud sve je postalo…

Čak i sad, nakon svega,
na tebe mislim a ne želim…
Sanjam, kao nekad,
da voliš mene bićem celim..

Kad bi samo znao da još bih sve sa tobom ja da delim….

Moja krila savijam, magla skrila je san,
oči teško otvaram, tugu nosi mi dan,
mrak me zove sebi, ne pita za čime žudim ja.
Da li neko to zna ?
Hladna kiša dolazi, svaka kap je ko led,
i samoća prolazi, trag mi postaje bled.
Al ne prepuštam se, idem dalje,
ne dozvoljavam da bez uspomena ostarim!
Kako bih tad ja sa tim ?
Traziću uvek ono mesto na kom su snovi svi,
delom makar nebo dotakli…..

Zar život nisam živeo, kao i svi?

Kako ovo da se desi

zašto da mi ne dođeš ti?

Sunčici i Zvončici:)

Majka je znala samo okvirno datum kada je na svet donela to majušno stvorenje. Ali i taj podatak bio je prilično nepouzdan…

Našli smo je u veoma teškom stanju i nismo znali da li će preživeti noć…

Nije imala ni ime.

Jedna od Vas, pružajući bezrezervnu podršku postala joj je Kuma, i dala joj je ime Sunčica. 🙂

Sada, 6 meseci nakon tog tragičnog početka Sunčica je pre par dana dobila novu šansu, nova dva Sunca koja su poželela da se zauvek staraju o njoj. 🙂

Neće znati da je imala podršku nekolicine blogera koji su kad je bilo najteže mislili na nju i neće znati kako je dobila ovo ime, koje je trebalo da joj ulije snagu da preživi…

Ali ona je sad tu, među nama 🙂 i mislićemo na nju i nadalje….

Srećno joj bilo 🙂

A kumi…šta da kažem? Zlato si da ga nema! :*

komadić života…

Zbog svega što smo najlepše hteli

hoću uz mene noćas da kreneš,

ma bili svetovi crni ili beli,

ma bili putevi hladni il’ vreli,

nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,

da se ne bojiš vetra i mraka,

uspavana i kad kiše tuku,

jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,

korake moje da uhvatiš,

pa sa mnom bol i smeh da piješ

i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba

pronađeš hleba komadić beli,

pronađeš sunca komadić vreli,

pronađeš života komadić zreli.

Il crkneš, ako crći treba,

zbog svega što smo najlepše hteli.

Mika Antić