Ponoć. Telefonska veza. Međugradska. Svud je tišina, s ove strane odzvanja moj, a s druge strane njen glas. Zna me. Jedina koja me je ikad znala…
…
Znaš ono kad bacaš kamenčiće u vodu i praviš „žabice“?
-Naravno da znam.
E pa ja nikad nisam. Uvek bi to više ličilo na potapanje brodova nego na skakutanje oblutka.. I sve mislim, ima to veze sa mojom glavom.
-Kakve bi to veze moglo da ima sa glavom? Pijana si, pa pričaš svašta.
Nisam pijana, ali ću možda biti…Kako nema veze? Pogledaj kako se vrtim u mestu. Kao kad prstom uzburkaš vodu i gde god da takneš krugovi se šire…ali uvek se vrte oko one tačke gde si dotakla vodu. Neko tako lako prelazi sa teme na temu, sa devojke na devojku, preskače poglavlja, daje golove životu…samo ja kao zalepljena muva za lepak…Zaglavljena u teleportu i nikako da maknem…
-Daj batali…dolazim za vikend pa ćemo da proslavimo još jednu diplomicu u tvojoj kolekciji…važi se?
Ma ko šiša to? Ne donosi to sreću. Ali zgodno je kad se nateram da nešto učim, nešto što mi odvrati misli od njega…I nekako, pomislim kako može tako, bez mene, tako na dohvat ruke…Ne znam. Ovo nije život, ovo nisam ja.
-Koji ti je k****? Mislila sam da ćeš biti bolje volje kad ti prođe sve ovo- baš si uložila trud i odradila sve kako valja..Šta je sad?
Ma ništa…Bila je ta neka predstava…Čarobnjak…Ceo odnos između njih dvoje predstavili su kroz dva pokreta: kroz zagrljaj i kroz ležanje na njegovom ramenu…I trebalo mi je da vidim pa da shvatim da je to sve što tražim…Jer sve ostalo uvek možeš naći i bez toga, ali to nije to…Samo ovo je važno..I onda sam shvatila koliko mi fali…
..“sto zima, a nijedno ljeto
poneka mrvica sa tvoga stola
a niko nikad nije ček’o
kao što čekam ja do bola…..“
-Hajde na spavanje, s ovim bedakom od muzike ima da pozli i meni a onda ću i ja krenuti da zavijam tebi na uvce 😀
Tangolinin blog 
You must be logged in to post a comment.