Život u ogledalu

Možda i ne umem da volim.
Tako sam često sa tobom kad sam daleko i tako sam daleko od tebe kad sam ti jako blizu.
Kraj tebe, kao ledena kraljica, ne dišem, strahujem da tebe mogu ohladiti dahom ako samo reč izustim.
A onda, preplivam okean, i vidim tu si. Kao da si stigao minutić pre mene, kao da si me ovde oduvek čekao.
Imala sam te, i gubila sam te. Pronalazila najviše kad te nemam i grabila za svakom sitnicom koja odiše tobom. Kao život u ogledalu: zamišljam tvoj odraz kraj mog i živim život sa one strane ogledala, u mašti u svetu koji ne postoji, bez ograda, granica, prepreka.

Sijaju li svici i po danu? Možda. A možda je nama sudjeno da samo u mraku prepoznajemo svetlo…