Univerzalni jezik dece

Obišli smo jezero, i na kratko zastali da se slikamo kod spomenika Ivanu Andrejeviču Krilovu. Oaza mira i tišine u srcu samog grada. Jezero, sunce, zelenilo i naravno, dečje igralište.
Klinci su se oduševljeno penjali, spuštali i vrteli.
A onda se tu pojavio dečak sa loptom. Posle sam saznala da je Maks rođen u Londonu i da ima 5 ipo godina. Oko njega su se vrlo brzo okupili dečaci, lopta je krenula od jednog do drugog, podelili su se spontano prema uzrastu, veliki sa malima. Drveće posađeno baš na razmaku stativa, i sve je tu za dobru igru. Tek kasnije, kada su shvatili da su moji dečaci stranci krenula je prijateljska utakmica Rusija-Srbija. Maks i nadalje nije igrao, kako mi je objasnio: „lopta je njegova i on je „boss“ i mora da organizuje igru“ 😀
Nikita, Miša, Sergej, Andrej, Stefan, Lazar i Maks i lopta i dokaz kako ponekad sve može biti jednostavno i lepo. 🙂

Otvaranje igara i pitanja

Ne znam šta je.
Ili su moji roditelji bili mnogo pametni i znali odgovore na sva moja pitanja i bez Gugla, ili ja kao dete nisam bila ni upola radoznala kao moja deca.
Sedimo i gledamo otvaranje Olimpijskih Igara. Zainteresovano prate spektakl, po prvi put u životu gledajući ovako nešto. Puštam ih da zaključuju sami, komentarišemo igre koje su ljudi igrali nekad i sad, način življenja, život dece i njihov položaj. Sedimo zagrljeni, šćućureni kao ptići u gnezdu. Pričam ja, a pitanja pljušte. Raspituju se koji sporotovi će se igrati na ovako grbavom stadionu? 😀 Mali fudbaleri….brinu oni o travi..
Pojavljuje se Kraljica Engleske. Da li je prava? A koliko ima godina?
I naravno, odlazim po računar. Otvaram gugl, i dajem tražene informacije.
Moram priznati da dobro izgleda za svoje godine. Mama, znaš onu ženu što je slavila 100-ti rođendan? Zamisli, tamo je bila neka teta koja joj je poželela da živi još 100! Mislim da bi i ova Kraljica mogla toliko, dobro se drži! 😀
A od kad je ona kraljica? Gugl. Ko je bio pre nje? Pričam o njenom ocu i istorijskom filmu koji sam gledala „Kings speach“. A ko će biti posle nje? Gugl.
Vraćam priču na razvoj (pričamo o sceni sa fabričkim dimnjacima), o deci koja rade, o kojima se nisu brinuli ni upola kao danas.
Rekao bih da su malo preskočili.
Na šta misliš?
Pa na ono kad su išli brodovima i pljačkali druge zemlje. Sećaš se? To im baš ne bi zvučalo prijateljski. Izgleda da su Englezi majstori i u prikrivanju.
Slažem se sa njim. A šta bih drugo? Par dana ranije smo pričali o otkrivanju „Novog sveta“ i kolonijama- očito je dobro razumeo.
Skrećem temu na nastanak Olimpijskih Igara, na ritam odigravanja, sportove koji su nekad činili OI i nekadašnje pravilo da žene ne smeju čak ni da gledaju igre. Deda im je pričao kako se jedna žena ušunjala i preobukla u muškarca da bi gledala svog sina i kako su je ubili zbog toga. Znam priču…
A kad su bile prve olimpijske igre? Gugl.
776 godina pre nove ere.
Objašnjavam 5 krugova, i uživamo u efektima 5 vatrenih krugova.
Uživamo u ludiranju Mister Bina i prisećamo se filma i njegovog docrtavanja 🙂
Mlađi sin pokušava da razume kako on istovremeno i svira i trči i kako su oni to napravili. Da li je on baš sada sedeo i svirao?
A koji je ono znak?Peace, znak mira. To je simbol pokreta, ljudi koji su se zalagali za mir u svetu jer je tada bilo mnogo besmislenih ratova u kojima oni nisu želeli da učestvuju (eh, a kad oni krenu da guglaju šta će tu sve otkriti):-P
Znaš onu trojicu biciklista što su uzimali neke lekove? Jedan je u zatvoru. A hoće li i ovde kontrolisati?
A kakvi su to lekovi?
Kako im ti lekovi pomažu?
…
…
…

Uhhh. Sreća moja da su mali i da je vremenska zona u kojoj smo učinila svoje pa su još pre defilea otišli u krevet, inače bih verovatno otvarala gugl mape i tražila zemlje za koje prvi put čujem. Eritrea? Gambia? Timor-lestre??
Valjda će gugl znati gde se nalaze…
Anđeli spavaju, gugl odmara, a ja gledam defile..Eno Noleta! Napred naši!

Eva Braun u mom gradu

Savršeno se uklopilo, grad pun ljudi, živ, mirisi parfema mešaju se sa mirisima tek spremljenih peciva i predobra muzika….

Mesečeva sestra

Poznata melodija upotpunjavala je jutarnje zvuke sve dok dodirom na ekran telefona nije utišan alarm.
Ležala je još trenutak i kao i svakog jutra prvo je pomislila na njega. Negde je tamo, mrzovoljan što ustaje rano, muti kaficu i sprema se za tuširanje. Muzika ispunjava njegovo jutro, budeći i komšije. Sve te slike izmamile su joj osmeh…
Ona nema vremena za sve to, pevuši nešto lagano dok se sprema. Njen sat je navijen za poslednji trenutak ustajanja i ima dovoljno vremena samo da se istušira i obuče (bez mnogo biranja!)
Usput, dok kreće ka kupatilu šalje mu porukicu, kratka šifra za dobar dan….zna da će to izmamiti osmeh..

Tek pod tušem, počinje da se priseća noći, merkajući da li je ova bila lakša od prethodnih, ili se borila sa istim onim duhovima prošlosti, koji pokušavaju da natovare kamen po kamen na njenu dušu dok je skroz ne zatrpaju…

Menja vodu, čas je ledena čas vrela, i to je tera na akciju, na borbu poput one noćas…
Trebalo bi da kaže..
Trebalo bi nekom da ispriča…

A može li to stvarno dovesti do olakšanja?
Ima li reči za to?

Odmahuje glavom dok peškirom leti po svom telu i sakuplja preostale kapljice vode…Letimičan pogled na ogledalo i umorno lice. To je to, danas mora da se našminka…Srećom pa je neko ženama podario te savremene maske….

Još jednom će pogledom oko sebe potražiti sitnice koje joj mame osmeh, potisnuće strahove, i ružne slike noći…Dan je, ponovo sija Sunce, i tako je lakše…sakriće onu tamnu stranu…poput druge strane Meseca koju niko nikad nije video…i izguraće i ovaj dan…

Napad čudovišta

Po danu su se muvali tu i tamo…bilo ih je na sve strane, birali su sporedne puteve ali ih niste mogli zaobići ni na glavnom…
Pritajili su se do mraka. Kao da dremaju po ovoj vrelini. ili čekaju pravi momenat….
Samo vetar je bio dovoljno hrabar da im priđe.

Dugo ih nije bilo. pojavljivali su se neki drugi gorostasi, ali ovih najvećih, nije bilo od prošlog leta. Uvek se pojave u ovo doba. Kao stari tragači za zlatom, tako se i oni pojave kad zlatna žila obelodani svoje postojanje.

I ne privlači samo njih. Kažu da su i stanovnici drugih planeta fascinirani žitom, i prelepim mogućnostima koje ono pruža u ispoljavanju njihove kreativnosti 🙂

A onda, sa poslednjim tragom Sunca, počele su da se otvaraju oči…2,4,10,12…..na stotine….
Usta sa opakim zubima koji sve melju pred sobom, uz glasan zvuk, krenula su u napad.

Vreme je.
Počela je još jedna žetva.
Pa sretno nam bilo!