Samo običan dan

Netremice ga je gledala…
Ispustila bi po koji tihi uzdah
a onda zaustavljala disanje i
čekala..

Pružala je ruku ka njemu
pa je povlačila..

Osluškivala je tišinu i
čekala…

Dok
se
penjala
uz stepenice,
nekih par minuta pre,
pade joj na pamet
on
i odmah snažan poriv
kao i hiljadu puta do sad
da mu ispriča…

Primakla je konačno ruku
i dodirnula ga.
Njegova hladnoća vrati je u
stvarnost..

Ne
neće ga pozvati.

Bio joj je
ljubav
prijatelj.
Bio joj je najbliža zvezda.

Ponovo beži
i ponovo se sakriva
iza lažnog osmeha
iza napisanih reči..

Ponovo ne veruje
zatvorena u svoj mali svet
čvrsto podižući
zid…

Ne,
neće ga pozvati..
Ne sad..

Zanosna igra prstiju

Prostor kao da se sužavao, sve okolo postajalo je mrak, i gubilo je značaj…Gledala je samo njegove prste koji su se kretali sa izuzetnom lakoćom, plešući neki svoj ples…
Nije znala zašto kod nje tih 6 žica i parče drveta neobičnog oblika dovode do suženja svesti…ali definitivno je tako…

Bio joj je simpatičan. Dobro, možda malo više nego samo simpatičan 😉 Veseo, u društvu uvek u centru pažnje, prodornim pogledom koji svlači umeo je da gleda devojke…i to je bio razlog što se sklanjala i posmatrala ga iz prikrajka.
Verovatno nikad ne bi smogla snage da mu priđe, da nije ugledala njegove prste….
Muzika ju je vukla, osetila je kako se telo kreće ka zvuku, i tek kad je prestao da svira bila je svesna da stoji kao opčinjena, tik ispred njega…i gleda u njegove ruke.

„Želiš nešto?“
O da! Tebe! Želim da si uvek kraj mene, da mi sviraš, da me dodirneš tim svojim prstima i na mom telu pronađeš skrivene strune i da zasviraš po meni…Želim da ti rodim decu, mnogo dece….da imamo psa, i mačku, i baštu…i da ostarimo zajedno, uz gomilu unuka koji trčkaraju oko nas…

Podigla je pogled ka njegovim očima. Bila je ubeđena da je čuo njene misli, koraknula je par koraka unazad, sakupljajući rukama džemper na grudima, srećna što je tu, što nije gola pred njim…a on je vragolasto namignuo i zasvirao…

Svetski dan deteta

Iako mi prvo padaju na pamet sve one slatke fotkice beba, uspavanih, buckastih koje mirišu i na pogled, ne mogu da se otmem gorkom ukusu u ustima.

Mislim na jednu malenu devojčicu za čiju majku su rekli da je hrabra, a koja je svoje roditeljstvo završila pre nego što ga je faktički i otpočela.
Nije uzimala terapiju da bi nju donela na svet. Gledaće druge devojčice i njihove majke u šetnji, u igri, gledaće ih kako se radosno sastaju ispred škole…Neće kraj sebe imati majku koja će joj poljubiti ranu na laktu, neće joj obrisati prve suze zbog počupane kike, neće biti kraj nje u milion drugih situacija u kojima će joj biti neophodna njena uteha i ljubav.

Mislim na dečaka, čiji je otac prijavljen za psihičko zlostavljanje. Tada je imao 10 godina.
Sudu je trebalo 4 godine da donese presudu po kojoj je otac uslovno kažnjen.
Razmišljam kako taj dečak sada gleda na svet? Da li posle svega može da veruje ljudima ili je ovo poruka da je normalno da te roditelj vređa, da ti preti samoubistvom jer nisi odradio nešto što je rekao… Da li će nakon svega ikada pomisliti da je svet lepo mesto za život, da svi imamo slobodu izbora, da svi imamo jednaka prava, da možemo voleti i biti voljeni?

Mislim na devojčicu koju je sa 7 godina seksualno zlostavljao otac. Sada ima 15 godina. Posle zatvorske kazne otac je povremeno zove, poziva kod sebe, uznemirava. Pre neki dan je popila mišomor u želji da se ubije…
Hoće li ikada uživati u seksu? Hoće li ikada verovati?

Mislim na dečaka koji se ne pojavljuje u školi. Ima 13 godina.
Lekari su konstatovali da ima šugu…Često radi na obližnjem imanju, vozi traktor da bi zaradio nešto novca ili dobio obrok. Majka radi po ceo dan. Otac je teško bolestan, nepokretan. Kući nemaju vode…
Kako on vidi svet? Zna li za crtane filmove, slobodno vreme, igrice, igraonice, računar?

Razmišljam o deci koja odrastaju u institucijama zaboravljeni od najbližih. Zaboravljeni jer su drugačiji, nedovoljno razvijeni, jer možda i ne pevaju, ne pričaju viceve i nikada neće naučiti da igraju fudbal..
Hoće li ikad neko od bližnjih prihvatiti njihovu ručicu i time im izmamiti osmeh?

Možda je ovaj veliki svet doneo Konvenciju o pravima dece, i možda je i odredio Svetski dan deteta ali još uvek ima mnogo dece koja nemaju ni ono osnovno…ljubav i svakodnevni osmeh…

Muzika

Oduvek je imala posebno mesto u mom životu.

Biram je emocijama, izražavam pokretom.

Svaka slika prošlosti obojena je zvukom.

Muzika je za mene poruka koja se peva, emocija koja se otvara, preživljava, doživljava.

Uz muziku plačem, uz muziku se radujem.

Uz muziku stvaram.

Uz muziku volim.

Nije važno…

Nije važno gdje si sad
nije važno s kim si već
ja još uvijek imam za te ljepu riječ….

Nije važno da znam
kako provodiš dan
uvijek bude sat kad misliš da si sam…

U očima

Njegov pogled gubio se negde u u nepreglednim talasima zelenog žita. Sedeo je leđima naslonjen na zid kuće prstom prateći liniju lulinog vrata, koja je neodoljivo podsećala na njen vratić, i onaj prevoj prepun njene kose u koji je voleo da se zagnjuri. Laganim pokretima pripalio je lulu i povukao dim. Mogao je da je nacrta duvajući taj dim, svaku sitnu boricu koja je uokviravala njene oči i one male rupice na obrazima koje bi se pojavile kada se smeje. Ništa nije tako voleo kao te dve jamice…i bio je spreman i zemlju da batali i večito da se posveti rudarskom zanatu kako bi produbio te dve jamice i u njima posadio najčudnije voćke koje će zauvek zadržati osmeh na njenim usnama….

Umeo je da priča o zemlji… Detinjstvo koje je proveo vitlajući se po atarima, pentrajući se po tuđim trešnjama i gledajući sa ocem u nebo, stvorilo je od njega zaljubljenika u taj mali komad zemlje koji je okruživao kućerak, do koga se dolazilo samo jednim zemljanim putem….Pričao joj je o talasima nestalog mora, i novog čas zelenog čas zlatnog mora koje je nastalo na dnu onog starog…Pričao joj je da nema ništa slađe nego probati još toplu breskvu, osunčanu i tek ubranu kao kad ne odolite toplom kolaču tek izvađenom iz rerne….

Sunce, kao da je ciljajući lagano silazilo ka krošnji stare breskve milujući svaku granu pojedinačno…

Iako je bila nedokučiva poput najteže enigme koju rešite samo upornošću i bezbrojnim pokušajima koji po onoj čudnoj teoriji o Upornosti, konačno dovedu do valjanog rezultata, njemu je to pošlo za rukom….Odrasla je u gradu, kao mezimica svog oca, bogatog trgovca. Učila je skupe škole, imala svoju ložu u operi i pozorištu, a ipak…sanjala je nešto sasvim drugo… Nije volela skupe bukete, celofansko cveće bez duše, ali je ničice padala na običan maslačak, ili neubranu grančicu breskvinog cveta….

Venčali su se sledećeg proleća ispod breskve, u prisustvu vetra koji je plesao sa breskvinim laticama..Drvo je bilo najveći buket koji joj je iko poklonio, i postalo je simbol njihove ljubavi…

Sedeo je iščekujući da mu priđe sa očima u kojima je večito bilo proleće, i tacnom, na kojoj bi se pušio čaj i tek ispečeni keksići. Sa crkve u daljini dopirao je prigušeni zvuk zvona. Okrenuo je glavu ka zvuku…pogled se zamuti,…pogleda ponovo ka drvetu koje beše bez cveta, i klupu pokrivenu tek opalim lišćem….

San koji su sanjali raspao se u paramparčad već sledećeg leta…I da je nema samo minut bilo bi mu dugo…Nadao se samo da je znala, jer mnoge reči koje dolaze iz srca ostaju neizrečene, zapnu u grlu i mogu se pročitati samo u očima…a njegove oči, njegove oči bile su svih boja, bile su čarobni ćup iz kog izvire duga…

…bile su tamne i duboke kao ponor koji može da proguta sav bol…

Ni pizza ni spaghetti- a ipak Italija!

Ko je isprobao moj prošlonedeljni jelovnik susreo se sa ukusnim i jednostavnim jelima Meksika. Današnji jelovnik pokupio je više pristalica :-), ali je i zahtevniji u pripremi.

Italijanska supa od celera
Zapečene krmenadle
Rižoto sa spanaćem
Panna cotta sa šumskim voćem

Panna cotta

Veoma jednostavan desert za pripremu, lagan i osvežavajući.

Potrebno vam je:

0,5l slatke pavlake

2dl mleka

1 pakovanje listića želatina

ekstrakt vanile ili vanilin šećer

300gr voća i 4 kašike šećera

 Kuvajte 300 gr voća sa 4 kašike šećera oko 5 minuta. Voće koje koristite može biti i smrznuto. Smesu ohladite pre služenja.

1 pakovanje listića želatina (6 listića) ostavite da se nakvasi u hladnoj vodi. Za to vreme pristavite da se kuva: 0,5 l pavlake za šlag i 2 dl mleka. Ne dozvolite da provri. Dodajte 1 kašiku ekstrakta vanile ili 1 kesicu vanilin šećera. Skinite sa ringle i ubacite listiće želatina (bez vode). Par minuta prohladite smesu mešanjem (tek toliko da ste sigurni da se želatin rastopio) pa razlijte smesu u čaše, modle zavisno od toga kako želite da servirate desert.  Posude stavite u frižider i hladite smesu najmanje 2 sata. Pred posluživanje ukrasite smesu voćnim prelivom.

Zapečene krmenadle

Potrebno vam je:

2 komada mesa po osobi (oko 600 gr mesa)

brašno, 2 jaja i prezla za paniranje

1 dl maslinovog ulja za prženje

za preliv: 

2 jajeta

kašika paradajz pirea

2 kašike kisele pavlake

5 kašika mleka

60 gr parmezana

Zamolite mesara da vam krmenadle prvo otkosti pa onda iseče. Kost će vam trebati za supu, a šnicle koje ste dobili prvo istucite tučkom za meso, zatim posolite, pobiberite i pospite suvim začinima: malo origana, majorana i bosiljka. Svaki komad mesa uvaljajte u brašno, pa u razmućena jaja i na kraju u prezlu. Ispecite ih na maslinovom ulju na srednje laganoj vatri. Meso složite u vatrostalnu činiju.

Pripremite fil za prelivanje: viljuškom razmutite jaja (slobodno dodajte jaja koja su vam ostala od pohovanja), dodajte  paradajz pire,  kiselu pavlaku, mleko i parmezan. Sve dobro pomešajte da se smesa ujednači. Prelijte preko mesa i pecite  oko 15 minuta u rerni već ugrejanoj na 220 C.

Rižoto sa spanaćem

Potrebno vam je:

3 kašike maslinovog ulja

šolja smrznutog graška

150 gr svežeg spanaća

250 gr pirinča

1 čen belog luka

manja glavica crnog/crvenog luka

1 dl belog vina

0,5 l pileće supe (voda+kockica za supu)

so, biber

100 gr gorgonzole ili nekog drugog sira

Skuvajte grašak, pa kad omekša dodajte oprane listove spanaća koji ste isekli na trakice. Kad se sve izblanšira procedite i ostavite u cediljki.

Na maslinovom ulju pržite zgnječeni čen belog luka i sitno iseckani crni luk. Kada luk postane staklast dodajte pirinač i nalijte belim vinom. Kuvajte uz mešanje dok vino ne ispari. Dolivajte pileću supu kutlačom tek kad prethodna tečnost ispari. Kad pirinač omekša dodajte grašak i spanać, kockice sira i po želji posolite i pobiberite. Ukoliko želite rižoto možete servirati tako što ćete svaku modlicu namazati puterom, napuniti rižotom i potom prevrnuti na tanjir za serviranje. Služiti toplo.

Supa od celera

Veoma ukusna čorbica.

Potrebno vam je:

2 kašike maslinovog ulja

50 gr suve slanine

1 glavica crnog luka

2 kašike paradajz pirea

0,5 kg celera

litar mesne supe

so, biber

20 gr parmezana

Zagrejte maslinovo ulje i na njemu propržite slaninu seckanu na režnjeve i sitno seckani crni luk. Kad luk požuti dodajte paradajz pire i celer isečen na tanke listiće, i pržite oko 5 min. Potom nalijte mesnom supom (kost od krmenadle kuvajte u 1,5 l vode, dodajte vegetu ili kockicu za supu) i kuvajte lagano oko 40 min. Ukoliko ćete supu služiti deci obavezno je izblendajte štapnim mikserom ili u blenderu. Sa kosti posidajte komadiće mesa, iseckajte ih sitno i ubacite u supu. Dodajte parmezan, a potom so i biber po ukusu. Supu možete služiti uz bruskete, kubete i obavezno rendani sir.

Prijatno! 🙂

Iluzija

Tako je slatka
iluzija
koju stvorih
o tebi.

U njoj si
nasmejan
jak
žongler sa kapljicom vode na dlanu
moj..

I ne daš me..
I ne daš na mene…

Tako je krhka
iluzija o tebi.
Noću
ležeći budna
pokušavam da ti
nacrtam lik
sakupljajući deliće
nas.

I sve je teže…

Nedelja u Meksiku

Današnje kuhinjski eksperiment mogao bi da nosi radni naslov: HOT HOT HOT 🙂 Posle višednevnog čeprkanja što po internetu, što po knjizi recepata sastavila sam sledeći jelovnik:
Sopa de Frijol – supa od pasulja
Quesadillas con Pollo – kesadilja sa piletinom
Zanahorias con Yogurt – salata od šargarepe sa jogurtom
Pastel caliente – ljuta torta

Pastel caliente

Ovo je veoma ukusna poslastica, za koju nisam sigurna da li je izvorno Meksička ili ne. Oni koji žele da je probaju, a hteli bi da izbegnu ljutinu sasvim slobodno mogu da preskoče dodavanje čilija (nama se baš dopalo ovako 😉 )

Suvi sastojci: 2 kašike gorkog kakaoa, 50 gr narendane crne čokolade za kuvanje, 250 gr brašna, po 150 gr smeđeg i belog šećera, 1 kašika cimeta,1 kašičica soda bikarbone, na vrh kašičice soli i pola kašičice čilija.

Tečni sastojci: 2,5 dl punomasnog mleka, po 75 ml maslinovog i biljnog ulja, 1 jaje,1 kašika balzamiko sirćeta i 1 kašika tečnog ekstrakta vanile.

Mikserom umutite tečne sastojke pa ih sjedinite sa suvim sastojcima. Smesu izliti u namašćen kalup promera 20 cm i peći na 230 C oko 45 min. Poželjno bi bilo staviti posudu sa vodom na dno rerne da ovlaži vazduh. Kada se torta ohladi, presecite je i filujte.

Fil: izlupajte 2dl slatke pavlake sa 1 kesicom kremfix-a. U drugoj posudi umešajte 200 gr Ella svežeg sira (ili mascarpone sira), 150 gr šećera,  sa 1 kašikom ekstrakta vanile, pola kašičice cimeta i tek malo soli. Obe smese sjedinite mikserom.

Tortu odgore ukrasite po želji, ja sam je samo posula šećerom u prahu. Ostavite je u frižideru par sati pre služenja.

Zanahorias con Yogurt

Za ovu finu salatu, pomalo egzotičnu, potrebne su vam 3 narendane šargarepe, komad narendanog celera i narendana (oguljena) jabuka. Sve rendajte da bude iste veličine, potom na to iscedite pola crvenog grejpa.

Pomešajte 2 dl jogurta sa 1 kašikom meda, dodajte 1 kašiku suvog peršunovog lista, po želji bibera i malo soli. Prelijte preko narendanog povrća i dobro ohladite pre služenja.

Sopa de Frijol

Na malo maslinovog ulja propržite sitno seckanu glavicu crnog luka i jedan čen belog luka (ucelo). Dodajte narendanu 1 šargarepu i malo celera (da količina bude približno jednaka količini šargarepe). Pustite da se lagano prži dok luk ne bude staklast. Tada dodajte list lovora, ljutu papričicu (pola kašičice mlevene ili jednu celu- zavisno od toga da li svi volite ljuto), nalijte sa 1 dl belog vina i krčkajte dok vino ne ispari. Tada nalijte 1 l vode, dodajte 250 gr belog pasulja koji ste prethodno veče natopili u vodi i 1 kašičicu soli ili vegete. Kad provri dodajte 1 kašiku pasiranog paradajza i kašiku aleve paprike. Kuvajte lagano dok pasulj ne bude skuvan. Po potrebi nadoknadite tečnost koja je isparila.

Quesadillas con Pollo

Veoma veoma ukusno i jednostavno jelo. Potrebno vam je pakovanje gotovih tortilji (8 komada, po receptu trebalo bi koristiti pšenične ljute tortilje, što sam ja izbegla zbog dece). Potrebno vam je oko 100 gr pilećeg filea po osobi, korijander i bar 2 vrste narendanog sira (npr kačkavalj i dimljeni trapist).

Piletinu isecite na tračice, začinite po želji (npr. mešavinom začina „meso na žaru“) i na malo ulja lagano pržite- skoro kao da roštiljate ;-). Izvadite meso iz tave i 4 tortilje sa jedne strane uvaljajte u masnoću koja je preostala i stavite ih u tespiju masnom stranom na dole. Na svaku tortilju prvo stavite četvrtinu mešavine rendanih sireva, pospite korijanderom i rasporedite pečenu piletinu.  Filujte tako da vam obod ostane 1 cm bez fila. Potom preostale tortilje sa jedne strane namažite uljem (ja sam to uradila dodajući po potrebi ulje u tavu u kojoj sam pekla piletinu, pa sam tu  uvaljala tortilje sa jedne strane) i masnom stranom na dole, preklopite filovane tortilje, a potom ih dobro pritisnite po ivicama. Zapecite ih u rerni na 200 C oko 10 min, da ivice postanu hrskave, potom ih okrenite i pecite 5 min. Kasadilje se služe isečene na trouglove. Po želji, mogu se dodati sitno seckane ljute paprike u fil.

Bareni kukuruz je odličan prilog uz ovo jelo…

Prijatno!

Pile

Pojma nemam odakle mi to tepanje „pile“ jer nikad nisam bila fascinirana pilićima. Mislim, cakani su, ali to bih rekla i za mače, kuče, pače, meče….i tako redom. Elem, pile se odomaćilo u mom rečniku. Samo sam odjednom primetila kako ga vrlo često koristim.
Imam i jedno posebno pile- Tetkino Pile 🙂
Tetkino Pile, je svoje piju piju ime dobilo jer je odmalena prava pametnica (poput pileta iz crtanog koje sve probleme rešava komplikovanim matematičkim proračunima). Ne moram ni da kažem da je sve dobro nasledio na tetku 😀
Tu su naravno i dva lično moja pileta 🙂 – Mamini Pilići :-).. mnogo volim kad su mi u krilu. I oni su srećom sve dobro nasledili na majku 😀
Ponekad „pile“ unese mekoću u konverzaciju, a ponekad čist humor (kao kad nekog oslovim sa „pile“, a ono ispadne „pevac“ :-D)
Ponekad, na moje „pile“ stigne „pile“ i sa druge strane.
I sviđa mi se. 🙂
Primetim i kad izostane….

Šta je tu je…