Tišina kuje zaveru…i eto te niotkud..

K’o pamuk ruke tvoje nežne

još pamtim kad mi dođeš nedeljom

na meni ostariće čežnje

i tvoji dodiri sa posvetom…

Možda

Možda je to mesto na kome su se prvi put videli. Možda su se kradom posmatrali, pokušavajući da povežu lik sa svim rečima i mislima koje su do tada razmenile njihove duše, bez da su se oči srele.

Možda je posle često prolazila tuda i možda, samo možda bi joj sećanje na taj susret svaki put izmamilo osmeh.

Možda je godinu dana kasnije na tom istom mestu stajala sama, ne skrivajući suze koje su lile, nezaustavljivo kao i kiša koja se u slapovima  spuštala niz kišobran.

Bilo joj je neprihvatljivo da je zaboravio simbolično slične cifre datuma kojeg su se upoznali. Bilo joj je neprihvatljivo da je zaboravio na nju, na njihovu ljubav. Kiša se mešala sa suzama…

Možda je posle dugo izbegavala to mesto.

I možda su, baš na tom mestu otpočeli sa izgradnjom fontane.. Bilo je u tome neke simbolike za nju…Sve njene suze pretočiće se u fontanu, možda to pomogne da preboli, da zaboravi..

Ako si od crnog vraga,
što je tako, tako slatko?
Ako si od samog Boga,
zašto traje tako kratko?

Ali, ponekad stvarima i događajima pripišemo pogrešno značenje…

To je i ona otkrila, kad se jednom predveče zadesila kraj fontane- kao opčinjena posmatrala je igru svetla i vode.

I znala je da fontana nije simbol njenog bola, bila je tu da joj kaže da je i posle suza negde čeka duga.

Keroljupci i mačkoljupci

Kažu da bi se ljudi mogli podeliti na keroljupce i mačkoljupce. Ima nešto u tome. Ali posle ovog linka, više ne znam šta sam!

…I swear I can fly…

Sedim u mraku.

Moj prst lagano kreće sa tvog čela ka vrhu nosa, polako kruži oko usana, pa pravi krug oko jednog obraza, preko brade do drugog obraza…

Vidim te, a nema te.

Samo izdajica prst, zna put i kad nisi tu…iscrtava tvoje lice, isti onaj izraz, kao prvi put kada sam te dotakla…

I vidim te.

A nema te.

Najbolje mesto za usamljene žene

Eureka! To je to! Otkrila sam najbolje mesto za usamljene žene!

NEEE, to nije novi salon lepote, u kome pristajete na skidanje dlaka koje nikad nisu videle Sunce i pritom pravite grimase …

NEEE, to nije vaše omiljeni restoran u kojem odbijate da naručite najukusnija jela jer su porcije prevelike.

To je teretana!

Dok laganice šetate po pokretnoj traci, sa nonšarlantno uguranim slušalicama u ušima, sve što vidite su muškarci (dobro, i još po koja promućurna osoba ženskog pola), sve što možete da onjušite su muškarci, sve što možete da čujete su uzdasi i stenjanje koje tako retko ispuštaju nama dragi: muškarci! Svi u mačo fazonu „vid’ šta ja mogu“, oznojani, skromno obučeni…Izvor čistog zadovoljstva za sva čula! Nema bolnih grimasa, nema prevelikih porcija!

Samo oni i ja! 😀

Probajte! 😉