plima i oseka

Mereno jedinicom život, bio je to samo tren, tek par koraka koje smo nas dvoje napravili zajedno. Dugo smo hodali jedno bez drugog pre, ali poprilično dugo i posle tih nekoliko slatkih koraka…
Sad sedimo jedno kraj drugog, pomalo nespretno hvatamo uzdahe, upijamo poglede i kao slučajno se dodirujemo…sakupljajući one sitne trunčice negdašnjeg sjaja koji u dušama pravi plimu…
Pomešana osećanja na rastanku, i sreća i tuga…
I ponovo je zavladala oseka, svako je koraknuo u svoju priču, u kojoj čučimo i čekamo novu plimu…

tik pred san

Umorna, nakon završenih svih dnevnih obaveza spustila sam se u omiljeni komad nameštaja. Skučeni prostor fotelje smanjuje osećaj usamljenosti i stvara onaj tako potreban osećaj ograničenog prostora, poput zagrljaja….Šćućurim se tu, pokušam da zauzmem što manje mesta, vežbam da ti stanem u džep, da sam uvek uz tebe…
Tiho je. Miris noći polako se uvlači kroz otvoren prozor…Slike proleću ispred mene, i vidim neku drugu stvarnost, obojenu bojama i osmesima…
Na ivici sam sna, ali mu se ne predajem, ne još… želim još samo malo da produžim ovaj dan…dan kad su se moje oči napile tvog lika…

I gde god pogledam- tu si…

Tatjanin dan- dan kad svetlost Hristova greje svima

Sveta Tatjana- zaštitnica svih Tatjana i studentata slavi se 25.januara. Sveta ruska carica Jelisaveta Petrovna na taj dan odobrila je da se otvori Moskovski univerzitet potpisujući o tome poseban ukaz. Posle toga je pri univerzitetu Lomonosov podignut hram u čast svete mučenice Tatjane, u kojoj se 25. januara služi jutarnja liturgija za sve studente. U popodnevnim satima, studenti proslavljaju svoj dan uz obilne količine alkohola sa svojim prijateljima (a kako bi Rusi drugačije? :-D).

Da nisam pratila GPRS 😀 sumnjam da bi obratila pažnju na ovaj objekat. On je bitan tek po svom značaju, manje po svojoj lepoti i privlačnosti. Tu se čuva deo moštiju svete mučenice Tatjane, kojoj dolaze da se poklone mnoge njene imenjakinje iz cele Rusije, pa evo bila sam i ja. 🙂

Ali zato, ako skrenete u uličicu iza hrama, i produžite samo još par stotina metara, ugledaćete neobičnu crkvicu, okrečenu spolja jednostavno u belo, sa kupolom koja je kao nebo: teget sa zlatnim zvezdicama. Skoro neupadljivo zdanje ušuškano je uz ostale zgrade, i ni nalik ostalim crkvama Moskve, -e to je Crkva Svete Tatjane.

Premda je sveta mučenica Tatjana živela i stradala u Rimu, njen kult je rasprostranjen samo u istočnoj, pravoslavnoj crkvi, i malo je poznata i kod nas. Ime Tatjane se smatra za jedno od „najruskijih“ i nije slučajno Puškin odabrao da njime nazove junakinju iz „Evgenija Onjegina“ koja karakteriše najbolje crte ženskog ruskog nacionalnog karaktera.

Tatjanin dan, to je praznik kad radost obuhvata ne samo izabrane i pravednike, nego toga dana „svetlost Hristova greje svima“ kako glasi natpis na unverzitetskoj crkvi.

Kao veseli dečji crtež- Hram Vasilija Blaženog

Krenete li kroz kapiju preko prostranog Crvenog trga ka Hramu, prvo će vam pred očima zaigrati šareni tornjevi različitih veličina.

U početku je teško shvatiti da Hram ima veoma jasnu geometrijski preciznu osnovu u obliku krsta, na kojoj je sem centralnog tornja u obliku šatora, raspoređeno još 8 manjih tornjeva, sa kupolama u obliku lukovice. Ovaj neobičan oblik kupole koji neodoljivo podseća na priče „Hiljadu i jedne noći“ počinje da se koristi u 12 veku jer su takvi krovovi lakše podnosili težinu snega.

Svakim korakom, imate osećaj da iza tornjeva koje ste već videli niče neki novi, kao pečurke posle kiše….

Hram je izgrađen između 1555. i 1561. godine po naredbi Ivana IV, poznatijeg kao Ivan Grozni. Prvobitna ideja bila je da se izgrade gusto zbijene katedrale, koje bi trebalo da budu simbol Ivanovih osvajanja a posebno u spomen na osvajanje Kazanskog carstva. Iako su objedinjene, svaka je iznutra celina za sebe. Hram je svojevrstan crkveni muzej, koji sem mnogobrojnih predmeta vezanih za crkvu i ljude tog vremena sadrži ikonostase raznih crkvi. Nimalo ne liči na naše crkve i manastire u kojima možete da se pomolite ili upalite sveće.
Svaki toranj, kupola i hodnik ukrašen je na svoj način.

Hram je nekoliko puta menjao ime, a po smrti Vasilija Blaženog i njegovom sahranjivanju u dvorištu hrama, Car Fjodor Ivanovič dodao je kapelu i konačno je i hram dobio ime koje od tada nije menjano.

U dvorištu Hrama je bronzana statua koja je prvobitno bila postavljena na Crveni trg, ali je ometala održavanje parada pa je sklonjena. Iz istog razloga, umalo da sruše i Hram Vasilja Blaženog- ali je Staljin to sprečio.